Tekst g. Panovića je vrlo zanimljiv primer zbrke u glavama današnjih intelektualaca. U čemu je stvar? Članak je ismevanje „rušenja komunizma“. Prema autoru reč je o svojevrsnoj parodiji koja je karakteristična za naše prostore. Posle navođenja različitih primera, g. Panović izvodi sledeći zaključak, citiram: „Zato će danas pokušaj desnog konzervativizma teško doneti utehu, jer je jedan konzervativizam ovde već pobedio pre 20 godina, i svaki današnji nosi breme te „pobede“. Kakav je to „konzervativizam“ pobedio u Srbiji pre dvadeset godina? Pa upravo komunistički! Taj komunistički model je ostao konzerviran do naših dana. Ovo je vidljivo na svakom koraku: počev od stavova koji se plasiraju kroz pojedine medije (svaki pa i najmanji pokušaj afirmacije nacionalnih vrednosti biva žestoko napadnut od glasnogovornika nekakvih „viših“ vrednosti) preko pravne oblasti (nema zakona o denacionalizaciji), kulturne (gotovo potpuno potiskivanje ćirilice), istorijske (i dalje se skriva mesto gde su položeni posmrtni ostaci generala Dragoljuba Mihailovića) itd. Kao da to nije dovoljno već g. Panović pravi još jednu, možda i značajniju grešku: on izjednačava desni konzervativizam (koji je politički jasno profilisana ideologija već nekih 200 i više godina i koji je,štaviše, izvorište mnogih blagodeti savremenog civilizovanog društva) sa ideološkim mutantom komunističkog „konzervativizma“. G. Panoviću, nažalost, Srbi još uvek nisu srušili komunizam i to je svakako posao koji nam predstoji.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 14 januar 2009 18:02
brm
kakav je konzervativizam pobedio pre 20 godina? i gde? u Srbiji u kojoj ja živim sigurno ne. možda postoji gradić Srbija u nekoj američkoj državi (Belgrejd in Mejn, Pariz Teksas?)koliko se ja sećam komunisti su nas razbili - ništa za šta smo se borili 9. marta (srpska nacionalna država, demokratija, lustracija, vraćanje nacionalizovane imovine, objavljivanje dosijea UDBE...)nije ni započeto...o čemi ovaj čovek piše
Preporuke:
0
0
3
sreda, 14 januar 2009 18:40
crnokošuljaši
"što su svakoga poredili sa Nikolom Pašićem, a nikoga sa Milanom Stojadinovićem"
Panović dokazuje u kojoj je meri Druga Srbija ekstremno desničarski projekat. Milan Stojadinović bio je, kao što je poznato, simpatizer fašizma.
Sada je svima jasno da je Druga Srbija samo skup prikrivenih i maje prikrivenih simpatizera ideologija poraženih u Drugom svetskom ratu.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 14 januar 2009 19:03
srpska desnica
"Pa čak na neki način i restauratorske uloge prema epohi i vrednosnom sistemu kojeg bi neokonzervativci trebalo da se gnušaju."
Panović smatra da srspki konzervativci nisu dovoljno konzervativni, ne može da im oprosti minimalne simpatije prema Čeu, Nesvrstanima ili bilo kojoj ideji socijalne pravde.
Panovićev autentični (drugosrbijanski) konzervativizam najbolje pokazuje ko se u (srbijanskom) političkom spektru nalazi na krajnjoj desnici.
Drugosrbijanci ne mogu da oproste Koštunici to što se, u nekim spoljnopolitičkim stavovima, strašno približio Čavezu; sadašnjoj vlasti ne opraštaju podršku Iranu (zna se šta druga Srbija misli o muslimanim, azijatima); celom (srpskom) narodu ne opraštaju nostalgiju za sistemom samoupravljanja koji je patentirao jedan Slovenac (Kardelj)...
Preporuke:
0
0
5
sreda, 14 januar 2009 19:05
Petar
Izvanredno!
Preporuke:
0
0
6
sreda, 14 januar 2009 19:12
Volksgemeinschaft
Panoviće je u pravu: tačno je da je većinska Srbija daleko od ideologije "konzervativne revolucije". Autentični konzervativni revolucionari nalaze se, naprotiv, u "drugoj Srbiji".
Preporuke:
0
0
7
sreda, 14 januar 2009 19:23
znaci navoda ne pomažu
Uzalud Panović stavlja znake navoda, jasno je da se on potpuno identifikovao sa stereotipima o Jugoslaviji ("tamnica naroda") i o zapadnim susedima ("bečki konjušari"). Panovićev tekst je eklatantan primer GOVORA MRŽNJE, karakterističnog za Drugu Srbiju.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 14 januar 2009 20:11
antibirokratska kontrarevolucija
Jasno je da Panović nema problem sa "događanjem naroda" s kraja osamdesetih - koje on ispravno naziva konzervativnom revolucijom - njegov je jedini problem u tome što većinska Srbija nije baš spremna da zabija kolac u Kući cveća ili da masovno spaljuje knjige Branka Ćopića.
Drugim rečima, Panović zamera Srbima to što ovi nisu ekstremni desničari: Srbi se dive Čavezu, čuvaju uspomenu na Čea, brinu se za Kastrovo zdravlje - sve su to, za drugosrpski desničarski ekstremizam, dokazi da sa Srbima "nešto ipak duboko antropološki nije u redu."
Preporuke:
0
0
9
sreda, 14 januar 2009 23:50
vlamil
Kad je bio siguran da je ovaj tekst tako smućkan da ga ni sam ne razume, Panović ga je i objavio. Što se onda mučiti u pronalaženju nečeg smislenog u ovom kalamburu? U poređenju sa ovim pisanijem i "Filozofija palanke" ispadne kao relaksacija.
.jpg)
Panović dokazuje u kojoj je meri Druga Srbija ekstremno desničarski projekat. Milan Stojadinović bio je, kao što je poznato, simpatizer fašizma.
Sada je svima jasno da je Druga Srbija samo skup prikrivenih i maje prikrivenih simpatizera ideologija poraženih u Drugom svetskom ratu.
Panović smatra da srspki konzervativci nisu dovoljno konzervativni, ne može da im oprosti minimalne simpatije prema Čeu, Nesvrstanima ili bilo kojoj ideji socijalne pravde.
Panovićev autentični (drugosrbijanski) konzervativizam najbolje pokazuje ko se u (srbijanskom) političkom spektru nalazi na krajnjoj desnici.
Drugosrbijanci ne mogu da oproste Koštunici to što se, u nekim spoljnopolitičkim stavovima, strašno približio Čavezu; sadašnjoj vlasti ne opraštaju podršku Iranu (zna se šta druga Srbija misli o muslimanim, azijatima); celom (srpskom) narodu ne opraštaju nostalgiju za sistemom samoupravljanja koji je patentirao jedan Slovenac (Kardelj)...
Drugim rečima, Panović zamera Srbima to što ovi nisu ekstremni desničari: Srbi se dive Čavezu, čuvaju uspomenu na Čea, brinu se za Kastrovo zdravlje - sve su to, za drugosrpski desničarski ekstremizam, dokazi da sa Srbima "nešto ipak duboko antropološki nije u redu."